Факултет заштите на раду у Нишу је високошколска установа са својством правног лица у саставу Универзитета у Нишу. Факултет је образовна и научна установа. У оквиру матичне односно акредитоване делатности Факултет организује и изводи академске и струковне студијске програме на свим нивоима студија, иновацију знања и друге облике стручног образовања и усавршавања. Факултет обавља основна, примењена и развојна истраживања из матичне односно акредитоване делатности. Факултет обавља и друге послове, који су у функцији матичне односно акредитоване делатности, у складу са законом и овим статутом. Оснивач Факултета је Република Србија.

Факултет има својство правног лица, са правима и обавезама који му припадају на основу закона и овог статута.

Назив Факултета је: Универзитет у Нишу, Факултет заштите на раду у Нишу.

Седиште Факултета је у Нишу, Чарнојевића 10а.

Факултет је уписан у судски регистар код Трговинског суда у Нишу.

У пословној кореспонденцији може се користити енглески назив: University of Nis, Faculty of Occupational Safety.

КРАТКА ИСТОРИЈА ФАКУЛТЕТА

Брза индустријализација после ИИ светског рата, поредпозитивних ефеката, донела је и бројне опасности које угрожавају живот и здравље радника. Средином педесетих година прошлог века било је око 300.000повреда на раду, а око 500 радника изгубило је живот на радном месту у тадашњој Југославији. Уочено је да се број повреда на раду повећава са индустријализацијом.

Ниш је у то време, у односу на друге градове, предњачио по броју повређених: на 1000 запослених евидентирано је 85 повређених. У појединим колективима ситуација је била још озбиљнија. У тадашњој Фабрици машина и железничких возила "Станко Пауновић", сваки трећи радник био је повређен.

Давне 1957. године, група хуманиста на челу са Момчилом Здравковићем, Драганом Момчиловићем, Миодрагом Тодоровићем, Мирољубом Рашићем и другима, схватајући да постоје бројне опасности по живот и здравље човека у индустријској радној средини, организује прву изложбу хигијенско техничке заштите под називом "У служби заштите - у служби човека" у празном дућану у Душановој улици бр. 28. Овом изложбом Ниш је искорачио испред других средина и постао весник новог односа према заштити на раду. Развој идеје о хигијенско-техничкој заштити иде од идеје о заштити на раду и унапређивању радне средине до концепције унапређења квалитета радне и животне средине, односно избегавања технолошког ризика. Развој идеје пратили су и различити облици организовања институција, које су се трудиле да их реализују. Тако је, већ 1959. године,формиран Кабинет заштите на раду, 1960. године Завод за заштиту на раду, да би 1966. године Завод прерастао у Заједницу завода заштите на раду. 

У првим годинама постојања Кабинета за заштиту на раду вршено је, пре свега, упознавање радника са опасностима на радном месту и пружана му је помоћ да се сам заштити. Циљ активности везаних за заштиту био је да се подигне свест о потреби заштите на раду и помоћ у избегавању опасности које угрожавају живот и радни век човека.

Поред моралне подршке, Кабинет није имао никаква новчана средства. Прву кирију су платили чланови Управног одбора и секретар из свог џепа. Али, како новчане тешкоће нису могле да их поколебају, они су истрајали у реализацији своје идеје о потреби заштите радника.

Штампају се упозорења, саветују радници, организују семинари. Већ ове прве активности допринеле су да се број повреда на раду и смртних случајева од повреда стално смањују. Овоме је свакако допринела и заинтересованост привредника за решавање постојећих проблема заштите на раду и за увођење превентивних заштитних мера. Сарадња са привредним организацијама постојала је већ при формирању Кабинета. Приступили су му најпре нишки колективи. Конкретно, његов рад су помогли Текстилна индустрија "Ратко Павловић", Фабрика машина и железничких возила "Станко Пауновић", Фабрика кисеоника, Вулкан, Фабрика дувана, Електронска индустрија. Тигар из Пирота је такође био међу првима. Сарадња се већ наредне године успоставила и са другим привредним организацијама у Нишу, али и ван њега, у Алексинцу, Белој Паланци, Лесковцу итд.

Много пре осталих у нашој земљи, запослени Заједнице завода за заштиту на раду у Нишу били су свесни да су стручњаци најодговорнији за решавањепроблема у радној средини и за усмеравање првенствено ка безопасној а не профитабилној технологији, јер је врхунски циљ заштита човека у радној иживотној средини. Тако се, средином шездесетих година прошлог века, на иницијативу Заједнице завода за заштиту на раду у Нишу и привреде града,отпочело најпре са школовањем кадрова за заштиту на раду удвогодишњем трајању на Одсеку заштите на раду Више машинске школе у Нишу. Напори првих инжењера заштите на раду нису остали без резултата, али брз развој науке и технике довео је до настанка нових опасности по живот и здравље радника. Схватило се да неће бити напретка у отклањању узрока иизвора постојећих опасности у радној средини, као ни спречавања настанка нових опасности које су пратиле нове технологије, без школовања високостручног кадра из области заштите на раду. Покренута је иницијатива за оснивање посебне високошколске установе од стране  Заједнице завода за заштиту на раду и привреде града. Јула 1968. године, Скупштина СР Србије разматрала је предлог и донела одлуку о оснивању Одсека заштите на раду у оквиру тадашњег Техничког факултета Универзитета у Нишу.

Данашњи Факултет заштите на раду, настао је, као ичитав Универзитет у Нишу, из потребе појединихпривредних грана и друштвених делатности региона ишире друштвене заједнице. Шездесетих година, Нишкиуниверзитет су чинили Технички, Правно-економски и Медицински факултет, који су се развијали захваљујући ангажовању најстручнијих кадрова из привреде уизвођењу наставе и вежби.

Уступане су лабораторије предузећа за извођење вежби и научно-истраживачки рад,  а формиране су и нове заједничке лабораторије.

Убрзо после оснивања Одсека заштите на раду, 1972/73. године, дошло је до трансформације Техничког факултета и из његовог састава су се издвојили Електронски, Машински и Грађевински факултет. Поставило се и питање Одсека заштите на раду, али је процењено да не постоје услови за његово осамостаљивање. Тако он остаје у саставу Грађевинског факултета. Ипак,већ наредне године, 14. јула 1972. године, одлуком Скупштине Социјалистичке републике Србије, Одсек заштите на раду издваја се из састава Грађевинског факултета и постаје самостална образовно-научна институција.

Рад Факултета, од оснивања Одсека до друге половине седамдесетих година пратили су проблеми финансирања и смештајног простора. Новчана средства за рад и развој, од 1968. до 1974. године, обезбеђивали су уцелости радници Заједнице из свог дохотка. Увидевши допринос стручњака уразрешавању постојећих проблема заштите на раду и у отклањањуопасности од настанка нових проблема, Заједница института и завода заштите на раду у Нишу финансирала је истраживања у области заштите на раду и сам рад Факултета, Скупштина Заједнице образовања СР Србије, 1974.године, ипак доноси одлуку да са 50% учествује у финансирању Факултета,а од 1976. године у потпуности преузима обавезу финансирања рада Факултета.

Поред финансијских, Факултет је од настанка имао и проблеме везане за простор. Настава на факултету одвијала се на више места: у просторијама Грађевинског факултета, у просторијама  Заједнице института и завода заштите на раду и изнајмљеним просторијама МЗ Мија Станимировић. Професори и студенти трчали су из једног у други крај града. Просторни проблеми решени су откупом и адаптацијом зграде ЖТП у Нишу у улици Чарнојевића 10а где се Факултет данас налази.